Gluplji sam od Švarcenegera
August 28, 2008 Trac nasao admin
Kategorije Film, TV & Glumci, Novi tračevi, Svet
Stalone
OD mladića kojeg su drugovi iz školske klupe izglasali za onog koji „ima najviše šansi da završi na električnoj stolici“, Silvester Stalone (62) je zaista prešao veliki put. Akcioni heroj, idol generacija tinejdžera, čovek koji je ostvario na desetine uloga, a u filmskoj istoriji će ostati upamćen kao tvorac Rokija i Ramba, dao je ekskluzivni intervju „Novostima“ povodom televizijske premijere poslednjeg, šestog nastavka kultnog „Rokija“, u nedelju od 20.05 na kanalu HBO.
Stalone je Rokija uspešno vratio u ring pre godinu i po. Početkom 2008. završnicu je dočekao i drugi Staloneov junak, Rambo, ali njegov rastanak od publike nije bio ni izbliza tako uspešan kao Rokijev.
Za „Novosti“, slavni glumac govori o ulogama koje su ga proslavile, lošim odlukama, depresiji, uspehu, deci…
* Koji lik vam je bliži, Roki ili Rambo?
- Roki je moja srodna duša, moj brat. I, stvarno mi je žao što više neću pisati za njega. On nije intelektualac, ne može da se izrazi kroz pisanje, slikanje ili meditaciju. Roki kažnjava sebe, to je njegov način da se izbori sa stvarima. Kaže: zameniću staru bol novom, manjom. Zašto je tako mazohistički nastrojen? Pa, to je jedini način da preživi.
* I vi decenijama naporno trenirate, koja je vaša motivacija?
- Meni je to posao i ne očekujem da ljudi slede moj primer. Posle snimanja „Ramba“ i ja sam značajno smanjio odlazak u teretanu. Jer, Rambo je morao da izgleda brutalno, neuporedivo krvoločnije od Rokija.
* Šta vas privlači takvim „divljim“ likovima?
- To ima veze sa detinjstvom. Moj otac je bio snagator, i to ne uvek na pozitivan način. To mora da je nasledno, jer ni mene nikada nisu gledali sa te intelektualne strane. Voleo bih da nije tako, ali… Srećom, moja deca su potpuno drugačija.
* Zašto ste odlučili da snimite film „Roki 6“?
- Zato što me je proslavio, i zato što je „Roki 5“ bio mnooogo loš film. Negde u vreme kada sam snimao „Zemlju policajaca“ ljudi su počeli da me zapitkuju: „Poslednji „Roki“ je bio očajan, možeš li to da promeniš?“ Moja karijera se sve više usporavala i sećam se da sam rekao supruzi: „Ne mogu da promenim ono što sam radio, ali ako bih, nekim čudom, mogao da popravim makar jednu stvar, voleo bih da to bude Roki“. Tada sam počeo da razmišljam o nastavku i postao opsednut tom idejom. Sve stvari koje su mi se dešavale, problemi sa decom, godine koje neumitno prolaze, sve sam to preneo na Rokija. Pomislio sam: To treba da bude tema novog filma, a ne tuča.
* A, kako je nastao Rambo?
- Rambo je čudovište, nalik na Frankenštajna. Mrzi svet, pesimista je i ateista. Poželeo sam da završim i tu priču, a verujte mi, nije bilo lako napisati scenario. Jer, Roki neprestano priča, a Rambo - ćuti.
* Šta su vam deca rekla kada su čula da oživljavate Rokija i Ramba?
- Za moju decu ja sam bio onaj koji je stalno kod kuće, izigrava bebisiterku i igra golf. I, to je to! Sada im je porastao ego, pa okolo svima govore: „Moj tata je Roki“ . S druge strane, mrze Ramba. Pokušao da im objasnim da je to samo film, ali, ne vredi. Njega baš mrze.
* Da li ste bili svesni da su vas
ljudi ismevali kada ste najavili ponovno snimanje „Rokija“?
- Znao sam da ću zvučati kao budala. Pa, i ja bih umro od smeha da sam sedeo u svojoj kući i gledao TV, a ono Al Paćino snima „Kuma 8“! Molim?! To je razumljivo, ali i to je, na neki način, bio deo scenarija. Jer, Roki zna da je predmet sprdnje i ne očekuje da pobedi. U redu je da pokušavaš, pa i ako izgubiš. A, kritike su zaista bile brutalne. Svaki komičar, domaćin tok-šoua imao je neki novu šalu na račun Rokija.
* Šta danas mislite o svom polupornografskom filmu „Žurka kod Kiti i pastuva“ iz 1970?
- Verovatno mislite da će me to pitanje iznervirati, ali u to vreme mislio sam - zašto da ne, probaću, sve je to šou-biznis! Tih godina golotinje je bilo svuda. Gotovo svaka predstava na Brodveju imala je golišave scene. Pre filma i sam sam snimio dve manje predstave, a u jednoj od njih moj lik se zvao „Majk, goli majstor za telefone“. Pomislio sam, ovo je ipak film. Kada sam ga pogledao na kraju bio sam užasnut, ali…
* Imate li objašnjenje danas, kako je došlo do sunovrata vaše karijere krajem devedesetih?
- Kvalitet i odnos prema radu su presudili. Arnold (Švarceneger, prim. aut.) je bio mnogo pametniji od mene. On je oko sebe okupio jak tim koji je brinuo o tome da radi sa dobrim režiserima i dobrim filmskim kompanijama. To se zove kontrola kvaliteta. Ja sam mislio da je moje da glumim, uzmem ček i ne brinem o tome ko režira film.
* Kako ste izgubili tu „kontrolu kvaliteta“?
- To je moja greška. Kasnije sam shvatio da je bolje da ne radiš ništa, jer loši filmovi uništavaju poverenje kod publike.
* U karijeri ste imali dosta promašaja, poput filmova „Uhvati Kartera“ ili „Osveta za Anđela“?
- To je istina, ali to je bilo sve što mi se u to vreme nudilo. Pomisliš, okej, možda su ovo sledeće „Petparačke priče“. Ali, to se nije desilo. Zato je „Roki 6“ malo čudo.
* Ipak, dugo ste čekali da snimite taj film?
- Gotov scenario je čekao šest-sedam godina. Studio MGM u to vreme vodio je Aleks Jeminđan, koji nije imao nikakvog iskustva. Čovek je vodio kazina! Rekao mi je: „Roki je mrtav, i ti si mrtav!“ Šest godina kasnije, sećam se, sedeo sam sam, uoči Nove godine, u malom meksičkom restoranu u nekoj nedođiji. Bio sam u velikoj depresiji i sa petom tekilom na stolu. Prišao mi je nepoznati čovek: „Zdravo, Slaj, kako si? Ja sam preuzeo MGM sada, imaš li nešto za mene?“ Odgovorio sam mu da sam napisao scenario za Rokija. Scenario je kasnije odneo kući i dao ženi da ga pročita. Ova se na kraju zaplakala i pitala: „Zašto ne snimiš ovo?“ Eto, koliko su žene važne!
ODUŠEVLJENI TARANTINO
* DOBRO ste se snašli i u animiranim filmovima, poput „Dece špijuna“ i „Mrava“?
- Uživao sam snimajući. Ali, prava istina je da je pozajmljivanje glasa u trećem nastavku „Dece špijuna“ bio jedini posao koji sam tada mogao da dobijem. U montažu su dolazili i Robert Rodriges i Kventin Tarantino. Pitao sam ih da li im se dopada, bili su oduševljeni. Rodriges je proveo celi jedan dan prenoseći mi neke svoje ideje.
ZEMLJA POLICAJACA“
* ŠTA vas je nateralo da prihvatite ulogu u „Zemlji policajaca“? Da li ste želeli da dokažete da možete da snimate i takve, ozbiljne dramske uloge?
- Neki drugi glumci, poput De Nira bili su mnogo hrabriji od mene. Snimali su filmove koji su veoma teški za gledanje, „Taksistu“, na primer. To su likovi za koje vam nije važno da li će se svideti publici. Ja sam, jednostavno, retko snimao takve filmove.
KULTNA SCENA
* SCENA kada Roki trči uz stepenice postala je legendarna. Čija je to bila ideja?
- Moja. Prvo smo mislili da Roki trči uz stepenice na fudbalskom stadionu, ali kada sam video onaj park, znao sam da je to prava stvar. Pomislio sam, kakva ironija. Na vrhu je muzej, izraz intelektualnog napora, a s druge strane je Roki, koji je gotovo nepismen i koji trči uz stepenice ka vrhu. Znao sam da će to biti moćna, savršena scena.
Izvor: Vecernje novosti
Vasi komentari
Mislis da je trac zanimljiv!? Prokometarisi ga, ali budi pristojan jer ce tvoj komentar prvo pregledati admin...